Igrana serija Redakcije školskog programa Muke jednog Lava namenjena je osnovnom školskom uzrastu.... Glavni likovi su dečak Lav i njegova vanvremenska, ničim izabrana i ničim izazvana drugarica Vuka koja se uselila u njegov kompjuter. Polazeći od svakodnevnih problema koji muče jednog tinejdžera, i koji u tom trenutku za njega predstavljaju nepremostivu prepreku, u svakoj epizodi, kroz tri neobična primera iz istorije, Lav saznaje kako su nekada ljudi živeli. Kroz niz zavrzlama, Vuka uvlači Lava u svoj svet i vodi ga u avanturu saznavanja. U tom svetu, Vuka ima na raspolaganju sveznajuću knjigu-bioskop, portal kroz koji ulaze u drugo vreme i goste iz prošlosti koji se šetaju kroz Vukinu sobu i ilustruju njenu priču. 1. epizoda, Muke jednog Lava: Ko je tebe zvao?! - priče o komunikaciji Lav je u iščekivanju poruke na Viberu, proverava mejl, pa društvenu mrežu... Očekuje poruku od životne važnosti - da li će sutra imati čas srpskog jezika? Ako je odgovor pozitivan – teško njemu, moraće da odgovara! Kada se u uglu ekrana pojavi Vukin zahtev za prijateljstvo, Lav ga bez previše razmišljanja prihvata. Tako se u njegov kompjuter ali i život useljava Vuka, bezvremena devojčica koja će različitim vremenskim lavirintima voditi Lava kroz istoriju svakodnevnog života. Kako sve počinje slučajnom komunikacijom, tako se u prvoj epizodi sudaraju Lavov i Vukin svet komunikacije. Lavov svet komunikacije se zasniva na brzini, umrežavanju i trenutnom dobijanju odgovora – svako odugovlačenje, za njega je noćna mora. Vukin svet je drugačiji – kroz tri primera iz prošlosti, Vuka upoznaje Lava sa načinima na koji su ljudi nekada komunicirali. Glumci: Lenka Petrović i Dragan Sekulić Urednik: Blaženka Bijelić Scenaristi: Marko Pištalo i Kristina Đuković Kompozitori: ljubičice - Vuk i Petar Stevanović Animacija: Miloš Gojković Montažer: Vladimir Radovanović Dizajn zvuka: Nebojša Dragićević Direktor fotografije: Marko Mikić Reditelj: Milica Soldatović Mikić.

Na samom vrhu prirodnih dobara od nacionalnog značaja su nacionalni parkovi. Još 1872. godine američki Kongres je svojim aktom proglasio Jelouston nacionalnim parkom. Tada je zvanično prvi put upotrebljen ovaj termin. Prvi nacionalni park u Evropi uspostavila je Švajcarska zaštitom Engandina 1914. godine.... Prvi nacionalni park u Srbiji, Fruška gora, uspostavljen je 1960. godine. Tara je jedan od pet nacionalnih parkova Srbije. Kriterijumi za proglašenje jednog predela nacionalnim parkom su veoma strogi, a postupak je složen i traje po nekoliko godina. Takav predeo, pre svega, mora se odlikovati većim brojem raznovrsnih prirodnih ekosistema od nacionalnog značaja, istaknutim predeonim odlikama i kulturnim nasleđem. Sve to, i više od toga, čuva i nudi nacionalni park Tara. Zbog svojih izuzetnh vrednosti, ovaj park postao je poznat i van granica Srbije. Ali, počeci zaštite prirode područja koje danas pokriva Nacionalni park datiraju još iz 19. veka. Knez Miloš Obrenović 1820. godine izdao naredbu o zaštiti šuma na Tari. Godine 1872. postavljeni su i prvi školovani šumari, a ukazom kralja Aleksandra Obrenovića 1895. godine osnovana je i Šumska uprava sa sedištem u Bajinoj Bašti. Pančićeva omorika je danas simbol Nacionalnog parka. Vrsta koja je preživela ledeno doba, i koju je posle 20 godina upornog traganja otkrio naš veliki naučnik Josif Pančić 1879. godine u selu Zaovine. Ekipa emisije obišla je ovo selo i kamerom zabeležila kuću i ambijent, gde je Josif Pančić boravio tokom niza godina. Tu smo otkrili i potomka popa Đurića u čijoj kući je Josif Pančić odsedao i u čijoj neposrednoj okolini je prvi put ugledao novu vrstu četinara do tada nepoznatu u svetu. Simbol Tare i je i mrki medved, strogo zaštićena vrsta, koja danas privlači mnoge ljubitelje prirode i ove životinje, spremne da satima stoje u osmatračkim kućicama nadajući se da će doživeti susret sa ovom simpatičnom zverkom i da će taj susret ovekovečiti fotoaparatom. Gledaoci ove emisije imaće priliku da uživaju u neobičnim kadrovima iz života mrkog medveda sa Tare. Emisija nas upoznaje i sa kulturnoistorijskim blagom NP Tara, gde valja istaći manastir Raču, centar nekadašnje čuvene Račanske prepisivačke škole, kao i nekropolu stećaka u Perućcu. Čudesne lepote i tajne kanjona Drine nisu izmakle našoj kameri. Takođe, gledaoce ćemo upoznati i sa sadržajem dva vizitorska centra Nacionalnog parka Tara i mnogim drugim vrednostima, retkostima i lepotama. Sve to uspeli smo da snimimo i pokažemo gledaocima zahvaljujući našim vodičima, stručnjacima NP Tara koji danas stručno i posvećeno, sa ogromnom odgovornošću brinu o ovom našem prirodnom blagu starajući se da ga očuvaju i tako predaju budućim naraštajima, a u isto vreme da blago Tare približe posetiocima iz celog sveta. Jer, naše vrednosti, i prirodne i kulturnoistorijske, ako se valjano predstave svetu, mogu biti svojevrsni ambasadori Srbije i mogu poslati najbolju poruku u svet o nama samima. Urenik i autor emisije o blagu nacionalnog parka Tara je Milica Bajić Đogo, snimatelj Dimitrije Hadži Nikolić.

Nacionalna istorija je u poslednje vreme često u fokusu naše umetničke produkcije, što je tema večerašnjeg Kulturnog centra.... U Narodnom pozorištu u Nišu, pre par dana je premijerno izvedena predstava Vrana u paunovom perju“, nastala prema knjizi Vladimira Vučkovića, koja se bavi oslobađanjem Srbije od Turaka u vremenu Milana Obrenovića. U KPGT-u teku završne pripreme za predstavu Oj Srbijo Nigde lada nema“, po tekstu Zorice Jevremović, koja istražuje veštine Miloša Obrenovića, u nadmudrivanju turske vlasti. A u Zaječaru su počele probe za predstavu Neki važan čovek“ Željka Hubača, o ličnim i političkim ratovima Nikole Pašića. Prošlost je u fokusu i nedavno objavljene teatrološke studije Novi narativ“ Marine Milivojević Mađarev koja analizira odnos prema istoriji u srpskim dramama iz osamdesetih godina prošlog veka. Autorka se tu, između ostalog, pita, da li bi se ratovi devedesetih godina desili, da je, na primer, čuvena, zabranjena drama Golubnjača“ Jovana Radulovića, o surovosti odnosa između Srba i Hrvata, drugačije pročitana? I u našoj savremenoj filmskoj produkciji, autori se upadljivo interesuju za prošlost, čije je oživljavanje na ekranu najčešće produkcijski veoma zahtevno, za razliku od pozorišta koje može da se na estetski vredan način osloni i na uslovnost i stilizaciju. Publika je tako nedavno imala prilike da se sretne sa Nemanjićima u filmu Nebesko“, “Herojima Halijarda“ iz Drugog svetskog rata, kao i sa likom Miloša Obrenovića u filmu Što se bore misli moje“ koji otkriva njegovo intimno, poetsko lice, u vrtlozima borbe za moć. Prošlost je u ovim delima podsticaj za razvijanje vizuelnih spektakala, ali i misaonih i emotivnih spoznaja, građa za višeznačne snove. U istraživanju ovog pojačanog interesovanja za istoriju, u (uvek) turbulentnim vremenima, između ostalih razgovaramo sa teatrološkinjom Marinom Milivojević Mađarev i sa filmologom Miroljubom Stojanovićem. Gost Kulturnog centra je rediteljka Tatjana Mandić Rigonat, povodom njene nove zbirke pesama Kaži mi ko sam“. U emisiji će još biti reči o izložbi Mikelanđela Pistoleta u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, zatim o novom filmu Back to Black“ o Ejmi Vajnhaus koji je stigao u naše bioskope, knjigama Savršenstva“ Vinčenca Latronika i Narativni univerzum Živka Nikolića“ Strahinje Savića, predstavi Frančišek“ Jerneja Lorencija Gradskog pozorišta iz Ptuja koja je gostovala u Bitef teatru, kao i o muzici novih alternativnih rok grupa Mitsko Biće i Oxajo koje su se predstavile našoj publici prošle nedelje na koncertu u Domu Omladine. Tema rubrike Jubilej je opus reditelja Puriše Đorđevića, povodom stogodišnjice od njegovog rođenja. Urednik emisije Ana Tasić Autori rubrika Danijela Purešević, Marija Nenezić, Ana Tasić, Jovana Janković, Ana Marija Grbić, Nikolina Dabetić, Ivan Velisavljević, Stefan Aćimović Reditelj Raško Milatović Montažer Nikola Manić.

Na samom vrhu prirodnih dobara od nacionalnog značaja su nacionalni parkovi. Još 1872. godine američki Kongres je svojim aktom proglasio Jelouston nacionalnim parkom. Tada je zvanično prvi put upotrebljen ovaj termin. Prvi nacionalni park u Evropi uspostavila je Švajcarska zaštitom Engandina 1914. godine.... Prvi nacionalni park u Srbiji, Fruška gora, uspostavljen je 1960. godine. Tara je jedan od pet nacionalnih parkova Srbije. Kriterijumi za proglašenje jednog predela nacionalnim parkom su veoma strogi, a postupak je složen i traje po nekoliko godina. Takav predeo, pre svega, mora se odlikovati većim brojem raznovrsnih prirodnih ekosistema od nacionalnog značaja, istaknutim predeonim odlikama i kulturnim nasleđem. Sve to, i više od toga, čuva i nudi nacionalni park Tara. Zbog svojih izuzetnh vrednosti, ovaj park postao je poznat i van granica Srbije. Ali, počeci zaštite prirode područja koje danas pokriva Nacionalni park datiraju još iz 19. veka. Knez Miloš Obrenović 1820. godine izdao naredbu o zaštiti šuma na Tari. Godine 1872. postavljeni su i prvi školovani šumari, a ukazom kralja Aleksandra Obrenovića 1895. godine osnovana je i Šumska uprava sa sedištem u Bajinoj Bašti. Pančićeva omorika je danas simbol Nacionalnog parka. Vrsta koja je preživela ledeno doba, i koju je posle 20 godina upornog traganja otkrio naš veliki naučnik Josif Pančić 1879. godine u selu Zaovine. Ekipa emisije obišla je ovo selo i kamerom zabeležila kuću i ambijent, gde je Josif Pančić boravio tokom niza godina. Tu smo otkrili i potomka popa Đurića u čijoj kući je Josif Pančić odsedao i u čijoj neposrednoj okolini je prvi put ugledao novu vrstu četinara do tada nepoznatu u svetu. Simbol Tare i je i mrki medved, strogo zaštićena vrsta, koja danas privlači mnoge ljubitelje prirode i ove životinje, spremne da satima stoje u osmatračkim kućicama nadajući se da će doživeti susret sa ovom simpatičnom zverkom i da će taj susret ovekovečiti fotoaparatom. Gledaoci ove emisije imaće priliku da uživaju u neobičnim kadrovima iz života mrkog medveda sa Tare. Emisija nas upoznaje i sa kulturnoistorijskim blagom NP Tara, gde valja istaći manastir Raču, centar nekadašnje čuvene Račanske prepisivačke škole, kao i nekropolu stećaka u Perućcu. Čudesne lepote i tajne kanjona Drine nisu izmakle našoj kameri. Takođe, gledaoce ćemo upoznati i sa sadržajem dva vizitorska centra Nacionalnog parka Tara i mnogim drugim vrednostima, retkostima i lepotama. Sve to uspeli smo da snimimo i pokažemo gledaocima zahvaljujući našim vodičima, stručnjacima NP Tara koji danas stručno i posvećeno, sa ogromnom odgovornošću brinu o ovom našem prirodnom blagu starajući se da ga očuvaju i tako predaju budućim naraštajima, a u isto vreme da blago Tare približe posetiocima iz celog sveta. Jer, naše vrednosti, i prirodne i kulturnoistorijske, ako se valjano predstave svetu, mogu biti svojevrsni ambasadori Srbije i mogu poslati najbolju poruku u svet o nama samima. Urenik i autor emisije o blagu nacionalnog parka Tara je Milica Bajić Đogo, snimatelj Dimitrije Hadži Nikolić.